Pazova Cafe

Pre nego što krenete da čitate ovu pesmu zamoliću vas da u svojim glavama zamislite nekog birokratskog pacova u službi mediokritetstva kako stoji pred vama i drži vam govor.

Osuđujem

Osuđujem kreativce
što pisanjem dižu bune,
što se trude neprestano
da u ljude pretvore majmune.

Osuđujem mislioce
koji misle svojom glavom,
krivi su što žele druge
da upoznaju sa javom.

Osuđujem akademce
što studente zalud muče
učeći ih da je važno
ono što je bilo juče.

Osuđujem svete ljude
što pogrešna šire znanja,
što u Bož'je ime daju
nerealna obećanja.

Osuđujem umetnike
od muzičkih onih fela,
kad izvode instrumentom
ta klasična grozna dela.

Osuđujem sva mazala
što kičicom džabe mlate,
što ne uzmu k'o i drugi
nove foto aparate.

Osuđujem kritičare
ovog divnog, lepog sveta,
oni žele da ga sruše
jer im vazda nešto smeta.

Osuđujem sve na svetu
što ne misle glavom mase
jer masa je u naletu
i uvek u pravu ... zna se.

Svaki čovek ima prava
da mu masa put odredi
jer čovek je najvredniji
kad svima na svetu vredi.

Svaki čovek ima prava
da ga masa putem vodi,
pojedincu zaludna je
svaka priča o slobodi.

U ružičasti vagon sa plavim jastucima
Sešćemo, zimi, pa na put!
Biće nam dobro. Gnezdo sa ludim poljupcima
Skrivaće svaki dremljiv kut.
Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor
Sav čudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.
Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sićušni poljubac vratom će tvojim vešto
Potrčati, ko pauk lud…
Rekavši: “Traži”, ti ćeš prignuti glavu k meni;
I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni,
– A ona će da skita svud…
(Artur Rembo).

_________________
...moj pokvareni osmjeh dobro pogledaj - vidjet ces djubre kao ja ne umire...