Americki stil zivota i finansijska kriza o kojoj se ovih dana prica na sve strane ...
Naleteo sam na jedan interesantan tekst koji otprilike sumira uzroke zbog kojih se dogodilo ovo sto se dogodilo :
Citat:
Preplavljeni smo vestima o velikoj krizi na svetskom finansijskom tržištu koje se zbog globalizacije prenosi u sve delove sveta. Kako je sve počelo i gde je uzrok ove velike krize?
Kao i sve druge krize sa kojima se svet suočio u proteklom veku, sve je počelo u SAD, a i prve manifestacije su bile vidljive na Njujorškoj berzi preko pada dva vodeća indeksa – DJIA i S&P 500.
Kriza se u osnovi odnosi na finansijsku industriju, a direktno je povezana sa američkim hipotekarnim tržištem. Može se slobodno reći da je osnovni krivac američki stil života i virtuelna trgovina kao posledica toga. Pouka bi bila - umerenost je majka mudrosti. Problem je jedino što se kao i u svakoj krizi neko dobro obogati, a ceh plaća na ovaj ili onaj način veliki broj građana širom sveta.
Naime, američki stil života je vezan za prilično lako zaduživanje, tzv. život na kredit.
Zaduživanje vam omogućava da u datom trenutku živite preko svojih mogućnosti u očekivanju daljeg rasta zarada. Ako dobijete bolji posao ili unapređenje sam sistem vas tera da živite u boljem kraju i većoj kući koja je luksuznije opremljena. Za to je potrebno preći iz jednog stambenog kredita u drugi, a uz to se dobrano zadužiti po kreditnim karticima i keš kreditima.
Nekretnine se često kupuju i u očekivanju daljeg rasta njihove cene na tržištu nekretnina - logika je vrlo prosta, nekretninu ćete prodati, zatvoriti stambeni kredit i zaraditi kapitalnu dobit. Vrlo često je u ponudi i mogućnost uzimanja hipotekarnog kredita da bi zaradili na berzi ili kroz ulaganja u investicione fondove date banke.
Da bi vam sve to omogućili, tu je američka finansijska industrija, ponos čitave nacije - banke, osiguravajuća društva, fondovi. Naravno, menadžeri datih finansijskih institucija će biti bolje nagrađeni u slučaju ostvarenog većeg profita. Ta logika je snizila uobičajene kriterijume vezane za istraživanje kreditne sposobnosti klijenata - poenta je bila: zašto gubiti vreme, samo treba povećavati finansijske plasmane, a tržište nekretnina će svakako rasti i hipoteka će garantovati sigurnost plasmana.
Upravo u ovom neograničenom optimizmu se često i krije generator buduće krize - ceo scenario je delovao kao naduvani balon koji preti da pukne. Da bi se zaštitile, a i da bi neko dobro zaradio, banke su po osnovu plasiranih kredita emitovale hartije od vrednosti kojima su deo potencijalne dobiti, a i rizika, prevalile na druge učesnike u ovoj virtuelnoj igri.
American Life i finansijski krah
Veće evropske investicione banke koje se bave ovim poslovima vezano za hartije od vrednosti su bogato investirale u ove finansijske instrumente za koje su mislilo da su prvoklasni. Time su ove investicione banke preuzele rizik finansijskih plasmana američkih banaka.
Polovinom prošle godine došlo je do krize na američkom hipotekarnom tržištu, dobar broj Amerikanaca je shvatio da više nije u mogućnosti da servisira dug. Stanovi su počeli masovno da se prodaju, što je oborilo njihovu vrednost na tržištu. Banke koje su bile zaštićene sa hipotekom na nekretnini, suočile su se sa velikim gubicima - vrednost prodatih nekretnina nije pokrivala ni iznos neotplaćenog kredita.
Sva težina situacije je počela još više da izbija na videlo početkom ove godine kada su objavljeni finansijski rezultati vodećih bankarskih grupacija u SAD. Hartije od vrednosti koje su po ovom osnovu posedovale evropske investicione banke su značajno izgubile na vrednosti.
Drama dostiže vrhunac pre nekoliko nedelja kada se objavljuju vesti o likvidaciji nekoliko vodećih finansijskih institucija u SAD. Lančano, kriza se ubrzo preliva u Evropu. Padaju indeksi na američkim berzama, a odmah za njima i na vodećim evropskim berzama. Iz velikog optimizma veliki globalni investitori počinju da budu oprezni i pokreću talas dezinvestiranja - prodaju se nekretnine i akcije. U takvim situacijama, ulaže se u zlato za koje se zna da drži vrednost - nije slučajno u proteklom periodu cena zlata skočila na svetskom tržištu.
Male investiture počinje da hvata finansijska panika. U nekim bankama za koje se pouzdano zna da su investirale u američko hipotekarno tržište formiraju se redovi deponenata koji hoće da povuku svoj novac. Globalni gubici novca su veliki. Ugrožena je likvidnost kompletnog svetskog finansijskog sistema, pojedine banke obustavljaju dalje kredite.
Da bi sprečile dalji razvoj događaja i povratile poljuljanu likvidnost finansijskog sektora centralne banke intervenišu, upumpava se novac i pokušava da se povrati likvidnost. U različitim regionama razmatraju se različiti paketi pomoći. Tako je, iz drugog pokušaja, američki kongres usvojio predlog predsednika Buša i odobrio paket od 700 milijardi dolara iz budžeta. Ideja je da se novac prikupi kroz emisiju državnih obveznica koje su u Americi popularne, država će preuzeti na sebe dug, a kao i obično pokriće se novcem poreskih obveznika.
Da bi se shvatio red veličina predložene pomoći dovoljno je reći da pomenutih 700 milijardi dolara predstavlja 5% ukupnog američkog bruto domaćeg proizvoda. Čak i za jednu Ameriku to je jako puno novca.
Sa druge strane, stižu kritike da i tako velika intervencija opet neće biti dovoljna zbog razornih gubitaka. Jedna grupa kritičara ukazuje na činjenicu da pomenuta državna intervencija negira slobodu tržišta i da ispravlja rezultate tržišne utakmice po kojoj bi oni koji su donosili loše odluke trebalo da odu u likvidaciju, a da tzv. “perfektno čišćenje tržišta” ili tzv. “nevidljiva ruka tržižta” učini svoje i omogući novo uspostavljanje tržišne ravnoteže.
Amerikanci su ti koji posebno potenciraju princip slobode tržišta. Kritičari ukazuju da ovakva državna intervencija predstavlja kejnzijanizam ili u još ekstremnijoj verziji uvođenje socijalizma na mala vrata u SAD.
Naravno, kao i u svakoj krizi, uvek imamo mali krug dobitnika i veliki krug gubitnika. Dobitnici su svakako bili menadžeri pomenutih kompanija koje su otišle u likvidaciju i koji su kroz sistem stimulacija zbog “ostvarenih rezultata” odlično nagrađivani, može se slobodno reći bili su preplaćeni.
I tu, ipak, treba biti oprezan kako će se stvari odvijati na dugi rok. Sigle su vesti da je FBI uključen u istragu finansijskog poslovanja pomenutih finansijskih institucija i za očekivati je da će uskoro doći do odreenih rezultata na tom polju. Ne treba zaboraviti da je kod poslednje velike berzanske krize 2001. godine, određeni broj menadžera otišao u zatvor zbog otkrivenih pronevera i “šminkanja” finansijskih izveštaja, a da je žena iz FBI koje je otkrila te pronevere proglašena za ženu godine u SAD.
Dobitnici će svakako biti i veliki investitori koji su spremni da preuzmu rizik i koji će kad kriza dostigne kulminaciju i obori vrednost realne i finansijske aktive, uložiti kapital i potcenjeno kupiti nekretnine, akcije i drugu finansijsku aktivu, pokrenuti novi ciklus optimizma i na tome dobro zaraditi.
American Life i finansijski krah
Ko su gubitnici? Ogroman broj Amerikanaca koji se nerazumno zaduživao i u ciklusu optimizma ulagao u nekretnine i akcije kada su njihove cene bile na vrhu, kupovao precenjenu imovinu. Ti ljudi su se sada našli u situaciji da je vrednost njihove imovine značajno pala, a da su dugovi ostali, čak su se i povećali.
Gubitnici će biti i svi građani SAD kao poreski obveznici koji će morati da finansiraju paket pomoći od 700 milijardi dolara. Račun kaže da će to opteretiti njihov godišnji budžet sa dodatnih 10.000 dolara po porodici.
Šta se u pomenutom kontekstu dešava sa Evropom? Stižu vesti da je u likvidaciju otišla jedna banka u Briselu, druga u Velikoj Britaniji, a dok autor piše ove redove upravo se čuje vest da se isto desilo is a velikom nemačkom bankom. Iz istog razloga kao i u SAD, razmatra se paket pomoći od 300 milijardi evra (to je u ovom trenutku oko 450 milijardi dolara) da bi se povratila poljuljana likvidnost finansijskog sektora.
Ipak osnivanje takvog sigurnosnog fonda ima u ovom trenutku žestoke oponente, pogotovo u Nemačkoj kao centralnoj figure Evropskog monetarnog sistema, pa je ta ideja na prilično dugom štapu. Ono što se ovih dana dešava je određena nestašica novca i u Evropi koja je dovela do skoka referentnih kamatnih stopa (LIBOR i EURIBOR).
Gde je Srbija u svemu tome?
Dobre vesti su da kompletan bankarski sistem kod nas čine poslovne banke koje nisu ni mogle da se bave poslovima investicionog bankarstva, pa samim tim niko od ovdašnjih banaka nije investirao u američko hipotekarno tržište. Sa druge strane, restriktivna monetarna politika guvernera Jelašića i Narodne banke Srbije se pokazala potpuno opravdanom, vodilo se računa o kreditnim limitima, roku otplate kredita i ograničavala se zaduženost naših građana. Takođe, uredba NBS o obaveznoj dokapitalizaciji kompletnog bankarskog sistema je omogućila da su sve naše banke dovoljno likvidne.
Samim tim, zaključak je - direktnih negativnih efekata neće biti i nema razloga za finansijskom panikom. Ipak, pogodiće nas određeni indirektni efekti, u prvom redu zbog skoka referentnih kamatnih stopa za naše tržište (LIBOR i EURIBOR), poskupeće cena kredita, što se već dešava.
Mnogo detaljnije o uticaju drame na svetskom finansijskom tržištu na Srbiju u sledećem broju.
za MONDO, prof. Zoran Grubišić
(autor je profesor na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo Univerziteta "Braća Karić", gde predaje na predmetima Makroekonomija i Finansijska tržišta)
Pridružio: 20 Apr 2006 Poruke: 3530 Gde živiš: Stara Pazova
Poslao: 06 Okt 2008 12:23 Naslov:
Jedna dobra stvar sto kaskamo za svetom....nas bankarski sistem je tek u povoju i ova finansijska katastrofa u americi se nece odraziti toliko na nas koliko bi da smo razvijena zemlja sreca u nesreci...
Pridružio: 05 Maj 2007 Poruke: 2084 Gde živiš: ISPOD MOSTA
Poslao: 07 Okt 2008 07:45 Naslov:
Zato ja uvek govorim da dok sam ziv - niko me nece nateratim da uzimam bilo sta na kredit ... sem ako je pitanje "zivota i smrti", ali i onda samo u slucaju da je odplata kredita izvodljiva.
Ko im *ebe mater... stoka razmazena - navikla da rucava iz Ming-a a prdi u dvanaestokaratnom jaccusi-ju. Drago mi je sto im se luksuz obio o glavu.
A sto se tice velikih banaka i kompanija koje su lazirale godisnje finansijske izvestaje - to je samo dokaz nemoci "svemocne" IRS u USA.
neki od vas su o ovome ucili i na faxu...
u svakom slucaju odlican dokumentarac, nista nalik onom debilnom zigeistSHITu koji je kruzio internetom... :|
btw
@zex ko kaze da nas ne pogadja??
pre tri dana su rekli da rade rebilans budzeta i da ce politicari morati da skrate listu predizbornih obecanja jer nema para! i da su uzeli par milijardi iz preduzetnickog penzionog fonda...
mene bas interesuje da li ce sad SosieteGeneral banka, jedina koja je kod nas davala stambene kredite sa fiksnom ratom u evrima korigovati ratu buduci da je ipak ovo velika kriza...! ? !
Pridružio: 24 Apr 2006 Poruke: 1082 Gde živiš: STara Pazova
Poslao: 07 Okt 2008 22:41 Naslov:
pogledaj dokumentarac koji sam postovao
a o onom zigeisth shitu nemamo sta da pricamo (nisi glup definitivno ali ono je smece na kvadrat). i kraj. ako hoces mozemo da diskutujemo u pevcu.
btw gde je ta tema da vidim sta ste se nalupetali!
Pridružio: 19 Apr 2006 Poruke: 7360 Gde živiš: Stara 'zova
Poslao: 08 Okt 2008 01:20 Naslov:
kovacm ::
pogledaj dokumentarac koji sam postovao
a o onom zigeisth shitu nemamo sta da pricamo (nisi glup definitivno ali ono je smece na kvadrat). i kraj. ako hoces mozemo da diskutujemo u pevcu.
btw gde je ta tema da vidim sta ste se nalupetali!
Ja isto tako kažem da je u zeitgeistu sva tajna sveta, ali mora da si ti neki opaki vernik pa ti se prvi deo ne sviđa, jel?
Ili stvarno misliš da zgrade od 100 spratova padaju zbog požara, i tako dalje?
Pridružio: 20 Sep 2008 Poruke: 291 Gde živiš: zivim
Poslao: 08 Okt 2008 15:59 Naslov:
Zeljko ::
Jedna dobra stvar sto kaskamo za svetom....nas bankarski sistem je tek u povoju i ova finansijska katastrofa u americi se nece odraziti toliko na nas koliko bi da smo razvijena zemlja sreca u nesreci...
ovo nema veze dal kaskamo ili ne ... ovo uopste ne bi trebalo ni da nas se dotice kao ni evropu... da smo sad pametniji kao i cela evropa ovo bi smo sad okrenuli u svoju korist i skroz unistili americku privredu u korist nase privrede ... sta je nas briga dal ce onaj u americi da ima ili nema para (bitno da njihova privreda propadne a mi da zauzmemo njihovo trziste i pozicije) , zar je njih to bila briga kad smo mi propadali (oni su to okrenuli u svoju korist)??? i jos nesto ako neko propada kako moze valuta da mu jaca??? (zar nije logicno da kad jedna drzava propada da i valuta propada s njom a pogotovo kad nastupi finansijska kriza, kolko znam to smo osetili na svojoj kozi) ... ovde se neko u Americi gadno okoristio i zato ne vidim razlog da se po evropi a i kod nas stvara panika (i jos nesto po evropi propadaju samo banke koje imaju sedista u americi a ne evropske banke), a i pride propale su samo investicione banke a ne i komercijalne (znaci nema brige za obican narod). Sto kaze jedan nas komentator (da mu sad ne spominjem ime a ko je slusao onda ce znati o kome je rec) jednostavno "investicione banke u americi su se "kockale" ili ce imati veliku zaradu ili ce propasti, na njihovu nesrecu desilo se ovo drugo"
Sve u svemu ja i dalje ne vidim kakve mi imamo veze sa amerikom, a i jos nesto normalno je da americi ponestaju pare kad se cela privreda seli na istok (Singapur, Hong Kong, Moskva, Tokio ...) a ako imas sve manju proizvodnju normalna je pojava da ces imati i sve manje para (privreda jedne zemlje se ne zasniva na trgovini i uvozu, vec na proizvodnji i izvozu tih istih proizvoda).
Znaci da zakljucim AKO SE NEKO DAVI (napominjem, A DA JE SAM KRIV ZA TO) TREBA GA LUPITI CEKICEM PO GLAVI I SKRATITI MU MUKE (ILI SE UOPSTE NE MESATI I PRAVITI SE DA GA NE VIDITE), JER AKO ODLUCITE DA MU POMOGNETE MOZE SE DESITI DA DAVLJENIK I VAS POVUCE POD VODU!!!
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Ukupno su 57 korisnika na forumu :: 5 Registrovanih, 3 Sakriven i 49 Gosta [ Administrator ] [ Urednik ] Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 190 - dana 23 Maj 2008 17:01 Korisnici trenutno na forumu: >BradzQ<, Angel, branexer, nina_TARJA, Pink Floyd
Proveri privatne poruke
Pristupi
Robocop 
sreca u nesreci...
