Poezija

Harlekinova_devojcica

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci koje peku grlo
volim je usima
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova
budim je zbog ove nase planete koja ce mozda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas voda protice ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen.

Autor: Branko Miljkovic

@Naomi: Izvinjavam se na nepaznji

Naomi · Napredni Forumdžija! Pridružio: 21 Mar 2007 Poruke: 361

Ne bi bilo loše da ispod ili iznad ( od volje vam) svake pesme koju postavite podpišete i Autora tog dela...

----------- Dopuna: 04 Okt 2008 16:42 ---------

Let Evening Come by Jane Kenyon

Let the light of late afternoon

shine through chinks in the barn, moving

up the bales as the sun moves down.

Let the cricket take up chafing

as a woman takes up her needles

and her yarn. Let evening come.

Let dew collect on the hoe abandoned

in long grass. Let the stars appear

and the moon disclose her silver horn.

Let the fox go back to its sandy den.

Let the wind die down. Let the shed

go black inside. Let evening come.

To the bottle in the ditch, to the scoop

in the oats, to air in the lung

let evening come.

Let it come, as it will, and don't

be afraid. God does not leave us

comfortless, so let evening come.

dzabar.jabjab

Sad

Za ovu pesmu,
Trebalo bi da ste poodavno
Pijani.
Da ste posustali i umorni.

Zagrlite nekog i pevajte
O sreći koju sanjate..
Sutra je daleko, a sad,
Ma koliko bilo teško,
Dobro je...

Nada će doći kao
Putnik u oluji...
Iza najdaljeg grebena...

Hoću

Pustoš na kraju svega,
Spaljena zemlja i
Ostaci vetra.

Crne ptice i njihov grak,
Svetla dovoljno samo
Za spoznaju očaja i
Njegov mrak.

Beskrajna pustoš, tvoj kraj.
Trguj sa đavolom i bićeš jak.
Usreći sebe, zaboravi druge,
I ti si važan i tebi treba.
Uzmi, tvoje je, menjaj dušu
Za raj.

Juče je bilo vruće kraj vatre,
Sad se samo zemlja dimi.
Preterao si, hteo si sjaj.
Kasno je za reči:
Sunce jedino greje,
Vatra je kraj.

Ležiš... garav u licu,
Iscepan u rite, gladan i bos.
Zašto si živ?

Dolaze... dvojica na konju.
Pokušavaš da pobegneš,
Al’ ne možeš da ustaneš.

Prilaze... beli konji se propinju
Iznad tebe, fijuk biča.
Ustani, viče... ustaješ.
Fijuk biča po licu... padaš.
Nemoj... neću...
Još jedan fijuk, lice ti krvari.

Ustani... ustaješ,
Izdao si nas.
Jesam. Zašto? Bilo je teško.
Smeju se. Glasno.

Kreću ti suze.
Polivaju te vodom.
Idi na sever.

Hladno je, umreću od gladi.
Fijuk biča. Ostaješ na nogama.
Jedi crve, ima ih usput.
Doćićemo opet, sa nama
Nema nagodbe. Kapiš?

Smeju se i odlaze,
Krećem na sever.

Prosto, ali jednostavno

Dal’ bih mog’o da se odmorim ja
Od tih stalnih ludih lutanja,
Kada iza najboljih pokušaja
Ne čeka ni jedna nagrada.

Dođe Sunce posle oluje,
Ali ništa ne bude k’o pre,
Gorak ukus nove pobede
Samo starom nadom otruje.

Kada daš sve od sebe
Svojih snova poslednji dah,
Nemoj plakati tada
Što nije ostvaren san.

Pa... svi mi tražimo sreću,
Ljubav i srećan kraj,
Al’ veruj, put je dugačak
I samo uporni vide taj sjaj.

(M.J.- Džabar), pjesme, da se tako pojetično izrazim su bile namenjene komponovanju, al' ako mi neko posudi još jedan paralelni život, možda i stignem da im se posvetim....

Naomi · Napredni Forumdžija! Pridružio: 21 Mar 2007 Poruke: 361

@džabar- na forumu postoji topic Moje Pesme,gde možeš da postuješ svoje pesme.

dzabar.jabjab

Guybrush Threepwood

Trenuci - Horhe Luis Borhes

Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim

pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da budem tako savršen,

opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah,

zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima,

više putovao,

više sutona posmatrao,

na više planina se popeo

više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta

na koja nikada nisam otišao,

jeo manje boba, a više sladoleda,

imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio jedan od onih

što je razumno i plodno proživeo

svaki minut svog života:

imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,

od trenova samo; nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli

bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.

Kad bih opet mogao da živim

lakše bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim

s proleća bih počeo bosonog da hodam

i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,

kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite,

imam 85 godina,

i znam

da umirem.

Naomi · Napredni Forumdžija! Pridružio: 21 Mar 2007 Poruke: 361

TA LJUBAV- Žak Prever

Ta ljubav
Tako silovita
Tako drhtava
Tako nezna
Tako ocajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
Losa kao vreme
Kad je vreme lose
Tako istinita
Tako lepa
Tako srecna
I radosna
I tako sirota
Sto drhti od straha k'o dete u mraku
Tako sigurna u sebe
Kao spokojan covek usred noci
Ta ljubav sto je plasila druge
Terala ih da govore
Terala ih da blede
Ta ljubav uhodjena
Jer smo mi uhodili
Gonjena ranjena gazena dotucena poricana
zaboravljena
Jer smo je mi gonili ranili gazili dotukli poricali zaboravili
Cela ta ljubav
Toliko ziva
I suncem okupana
To je moja ljubav
To je tvoja ljubav
I nekog koga nema vise
To nesto uvek novo
A sto se ipak nije promenilo
Istinito kao biljka
Drhtavo kao ptica
Vrelo i zivo kao leto
Mi mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo zaboraviti
I opet nastaviti san
Probuditi se patiti ostariti
Zaspati opet
Sanjati smrt
Probuditi se radovati se i smejati
Podmladiti se
Ljubav nam ostaje tu
Tvrdoglava kao mazga
Ziva kao zelja
Surova kao secanje
Glupa kao kajanje
Nezna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Slabasna kao dete
Gleda nas i smesi nam se
I govori nam bez reci
Slusamo je drhteci
I molim je
Zbog tebe
Zbog mene
Preklinjem je
Zbog tebe zbog mene i svih onih koji se vole
I koji su nekada voleli
Zovem je
Zbog tebe zbog mene i svih drugih
Koje i ne znam
Ostani tu
Gde jesi
Tu gde si bila
Ostani tu
Ne mici se
Ne idi
Mi voljeni
Zaboravismo te
Ali ti ne zaboravi nas
Jedino smo tebe na svetu imali
Ne dozvoli da postanemo hladni
Dalje stalno dalje
Bilo gde
Javi nam se
Kad sve prodje na rubu cestara
U sumi sjecanja
Izroni odjednom
Pruzi nam ruku
I spasi nas.