Moje pesme

django

Jednom,kad ne budem vishe lenj,
savicu misli,one banalne i one druge,
srushicu zid,mozda ne glavom ovaj put,
i napisacu pesmu da me svet vidi,
Jednom,kada vishe ne budem lenj...

darepsy

Tišina
Tišina je moj porok najveći, to se ne može poreći.
Često uhvatim sebe kako sanjam o dalekoj tišini,
O zelenim livadama i zrcalu glatko, dalekoj zemlji u koju želim pobeći,
Ponekad i sam sebe se odreći.

Sanjanje je trenutak kratak koji može promeniti boje,
I naravno to je za ljude koji se ne boje.
Nego nastoje da osvoje i izbore se za nešto svoje.
Svakim danom san stavljaju pod svoje.

Ali zato jeda vrata postoje,
iza njih moje livade stoje.
Pruže meni gram neba,
I to je sve što mi treba.

Treba paziti koliko nas tišina vuče za rukav,
Potrebno je biti lukav.
I izbeći tamnu reku,
I prolazak u zemlju crnu, daleku.

----------- Dopuna: 29 Okt 2007 22:36 ---------

Ljubav/Usamljenost

Zavistan sam od nje.
Dopuštam da me proždire.
Čini mi se da će u raku da me pošalje.
Ali, ima li šta strašnije od stvari te?

Iako izlečen činim se sebi.
Otvori se prostor i uđe zrak.
A ja se trudim kako prevario se ne bi’.
I posmatram kako mi sve to donosi sumrak.

Setim se strasti uzdaha tih,
Robova ljubavi,
Uvek se setim njih, čini se zaboravljenih.
Opet sam mali, mali crv ljubavi.

U sledećem trenutku leti predmet ka zidu,
Razbija se i na pod pada.
Opet tišina zavlada.
Samo uzdah, uzdah posvećen trenutku.

Rah! · Poslao: 20 Nov 2007 15:24 Naslov:

Memory in circles
Washed and betrayed
I can`t remember my last mistake
It` s all good
It`s all fine
Talking to myself
Again learn to fly
Don`t miss the days
Even the last prayers
In heaven or hell
I`ll feel the same

Naomi · Napredni Forumdžija! Pridružio: 21 Mar 2007 Poruke: 361

Uočava razliku u nijansi crvene moga srca.

Odbacuje od sebe sve što mu pripada.
Isčupa mi srce grubo iz grudi-kad to poželi.
Pažljiv i mio samo kad to njemu odgovara.
Uzima me,samo kada to njega veseli...

Baca na pod i gazi me na svaki način.
Njegova je duša prazna i pohlepna.
Njegovi dodiri peku iako me mazi.
Tužno je kako sam,
od susreta sa tim bolom znala da budem srećna.

Uočava razliku u nijansi crvene moga srca.

ubrzanje · Novi Kolač Pridružio: 15 Sep 2008 Poruke: 1

betonski zid

mrzovoljni čovek sedi na betonskom zidu
žena crvene kose prilazi betonskom zidu
čovek se duri
ženi prija društvo
posmatra ih dečak dvogledom
niko ništa ne progovara
sede satima na betonskom zidu
dečaku je vreme za večeru
čovek leži na zidu
žena crvene kose kao da spava u sedećem položaju
čovek naglo ustaje i pruža joj ruku
žena crvene kose pruža ruku ka njemu
dečak se smeje
čovek joj nešto govori
dečak ništa ne razume
oni nekud odlaze
dečak kreće ka njima
oni prolaze kraj dečaka
dečakova mama zabrinuto gleda na sat
dečak trči ka svojoj kući
njegova mama se ljubi sa nepoznatom čovekom pred njihovom kućom
mama ulazi u dečakovu sobu
dečak spava

----------- Dopuna: 02 Okt 2008 12:50 ---------

[/list][/quote]

----------- Dopuna: 02 Okt 2008 12:52 ---------

http://www.pazovacafe.com/uploads/6085_297149047_TEK_MALO_OSMEHA_NA_LICU%5B1%5D.doc
[/list]

Bubuš

Dve iz vojske...

Kao da me nema

Novi mart mi posla' 20 i neku,
a ja raspet stojim izmeđ' sna i jave...
Zašto čujem samo svračju dreku?
Vampiri mi glogov kolac prave...

Da l' još nekom kao meni
ružna starica se kezi
i nudi se po jeftinoj ceni?

Kao da me nema za ljude ne postojim,
dane k'o vagone uzaludno brojim,
niko se ne raduje uspesima mojim...
Zato što ih ni nema.

To je tužna, beskrajna poema,
potkopana lošom voljom
završena raspadom sistema.

Želim da se divim svemu
k'o prvoj prolećnoj rodi...
Kuda li me novi plan života vodi...?

Sat kuca ritmom sve blažim...
Sa zebnjom prilazim svakom novom minutu.
Počeo sam svoju sreću da tražim
u vidu potkovice na putu.

Kao prvi plač iz detinjstva
nevine su sve misli moje...
Pa ipak se vidi da se jači boje.

Znam, već jednom, da će već neko naći,
ili ribe, il' neki ronioci
ono što more odavno krije;
moj poziv za pomoć, moju poruku u boci.

Slava naše sreće

Među nama našle su se neke stvari bitne,
neke sitne bube...
Pa ipak moje krupne a tvoje sitne.

Zbog tebe ću morati na neki put dug,
ni sam ne znam gde...
Možda s' pticama na jug.

Kako ne shvataš da smo jedno za drugo,
da smo dobitna sedmica na lotu,
priča o kojoj su vračevi pričali dugo
već, evo, godinu hiljadu i stotu.

I pusti više tu suzu
koja se trudi da padne
na ruke moje...
Da ih zagreje ovako hladne.

Vrati svog goluba što si poslala sudbini,
sa porukom našeg kraja.
Kada ona bude htela reći će nam sama.
A mi ćemo do mosta koji spaja
izgubljena srca, da pomogne i nama.

Voli me onako kako ti znaš,
i svi praznici će biti slava naše sreće.
Ako veruješ bar malo shvatićeš da baš
naša ljubav nikad umreti neće.

Aleksinac 20.01.2002.
Izdvojena straža "Leskovik"
made by Bubuš.