Usnih noćas čudan san
bez reči, bez muzike,
bez sunca, bez boja,
bez smeha i plača.
Videh sebe, prijatelju,
gde stojim pod lipom
procvetalom, starom,
na kamenu belom,
u vojničkom šinjelu.
Sivu travu,
visoku do struka
njihovao je vetar
kao zrelo žito.
I videh nju
gde ustaje iz trave
u venčanici crnoj
sa cvećem u ruci.
Prepoznah te
uvenule ruže
nekad bele, orošene tugom,
jer ih nosih na njen grob.
Bejaše bleda,
bejaše setna,
a kosa, njena duga,
svilenkasta kosa,
kao nekad lepa,
kao nekad bujna,
doticaše moje lice,
mrtvu ljubav u meni probudi,
sa namerom zaboravljenu,
zbog bega od ludosti.
Htedoh da je uhvatim,
zagrljajem da je slomim
al' ruke moje behu nepokretne,
bez snage, bez moći,
ko' tupo klatno na usnulome satu.
U trenu, magla se dignu,
bela kao mleko,
i kroz nju nazreh životinju čudnu,
životinju mitsku,
pegaz što je zovu.
Beše crn kao dete hada,
divlje se propinjaše
njišteći bez glasa.
A, ja, o čuda,
nemušt mu jezik razumeh,
znajuć' da mi kaže:
"Ne zovi je više
u svoje snove
zapamti dobro,
jer videti je nećeš
ni kad po tebe dođem."
----------- Dopuna: 17 Jun 2007 16:34 ---------
Rođenje Crnog Kneza
Kuća od kamena, na osami,
gleda na morske hridine,
pod talasima oduvek čami,
škripe joj oronule zidine.
Rida devojka loše prošlosti,
u sobi pod nagnutim krovom,
vrti se crno u njenoj oblosti,
kipti zajedno sa njenim bolom.
Ko je čovek u crnom šeširu?
(Razbijen zemljani vrč.)
Bio je go u svom mantilu,
(Na licu još jedan grč.)
Ko je mornar što ne zna da priča?
(Žeđ i gutljaj džina.)
Cvile psi i svinjska skviča,
(porodila je sina.)
Zvezde sada ne trepere više,
dok devojka beži kroz noć.
A more šumi ko nikad tiše,
nad kućom starom rađa se Moć.
Kad odnekud iz tame guste,
tri mudraca sa očima svica,
u sukno od satena spuste,
rođenog netom Crnoga Princa.
Oci joj se sklapaju, tako lagano, da bi svaki covek rekao kao da je na samrti, ili da je mrzi da zivi.
Svi su joj prastali, molili za pomoc, terali je da ujutru ustane I zivi. Ona nije imala obzira, uvek je bila „ smorena“ i nepozeljna od strane zivota.
Za takvo njeno depresivno stanje, nemoze se reci da je kriv, ali odgovoran, jeste njen „princ na belom konju“.
Upoznali su se kao u snu, medju hiljade ljudi koji pronalaze svoje srodne duse do kraja zivota. Kada su se bolje upoznali, sa onim slatkim osmehom na licu kao prvi znak ljubavi, razmenili su brojeve telefona i tako su ostali u kontaktu „vecno“. Slali su jedno drugo predivne citate, punih emocija, koje ni jedna veza na svetu nije mogla podrzati, zavoleli su se. Ona je bila zaljubljena, a za njega nije bila sigurna.
Sve se prekinulo jednog, hladnog i kisovitog dana. Princ je potrazio od svoje princeze par slika, kako bi je iz ugla tame posmatrao dok ona nije tu.
Devojka kestenjaste kose i braon ociju, mu je izrucila par slika u nadi da ce se oduseviti.Od toga dana je nije pozvao, niti slao one predivne poruke, pune ljubavi, zelje da je jednoga dana vidi. Tu je sve stalo, varnice koje su oznacavale ono sto je bilo pre par dana, nestalo je u jednom dahu izmorenih pluca. Usledila je tuga, depresija, bol koju ona do tada nikada nije osetila i zbog koje joj se ceo vraziji zivot promenio.Dani su prolazili kao godine, meseci kao vecnost, svaki dan je bio skoro isti, bez ijedne lepe sare na tome belom licu, ubrzo je shvatila da je kraj. Pokusavajuci da ga pronadje i kaze mu koliko joj nedostaje, koliko joj je zao, koliko ga voli. Znala je da bi je to bolelo, kao noz zabijen ponovo u ranu koja je posle 4 meseca postala oziljak.
Ta predivna sala puna ljudi je za to ponovo kriva, ona ih je sastavila. Sve se to desilo posle 7 meseci od onoga dana kada su se dva prelepa sveta puna ljubavi, ispunjenja, strasti... okrenula. On ju je pronasao, slucajno.dovoljan je bio pogled one slike da oseti snazan bol i da se oziljak, koji je bio kao uspavani vulkan proradi. Nije je moglo nista zaustaviti da tako srecna a ipak povredjena, ispusti jednu suzu u kojoj je bilo 7 meseci patnje, depresije , bola...
Ponovo se srecu, ali to nije to, vise nema one emocije, one ljubavi i onog zivota kao pre. Jer je samo kod nje ostala recenica: „ Maleni VOLIM TE!“
----------- Dopuna: 26 Sep 2007 15:12 ---------
Prokleto posvecena tebi!!!
Mrzim te,a znas li koji je razlog toga,trebam te a nema te. Tvoja bujna kosa koja me je podsecala na lepe dane, otisla je kroz pust zivot smrada i ljubavi. Da,ti ipak imas ono sto drugi nemaju,da ja tebe znam kao vampira po podnozju,da i opet da i zauvek da zelim te! Ako ti jave da sam otisla ka tami, ne obaziri se jer te nikada nije zanimalo, niti ce. Ako me tvoji pratioci, neke noci vide sjebanu i napunpanu do bola ne vracaj se samo ces potrositi proklete pare. Znaj da proklinjem dan kada sam te srela i probala, znaj mozda ti ovo pisem u zelji za tvojom venom, jer kada mi se misli prokleto usmere one se prokleto vrate, kao BUMERANG! Znas ti si me prokleo,povredio,iskoristio i ostavio. Znam da tebe boli kurac za mene, tamo negde , i da samo kroz prokletu noc kada je mesec pun dozivas me jer ja tada osecam te! Da li taj mesec, te noci, kada su nas nebo i zemlja, tame ,spojili prokleto utice na nas? Da li je istina, da kada padne vece u ponoc na mesecu odsjavaju nasa imena? Ja zbog toga jebano placam zivot i pokusavam normalno da zivim ali jebiga nema te!!! Znas ti si kao prokleta muzika koja se stalno vrti na ploci i kada nema kraja ona se i dalje,vrti,vrti i kada je dosadna ona se i dalje vrti ali ipak se vrti! Molim te bar jednom seti se one noci kada sam prolila KRV zbog tebe,i kada smo ostali zabelezeni na ponocni otkucaj punog meseca! ZELIM TE!!!
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Ukupno su 59 korisnika na forumu :: 11 Registrovanih, 4 Sakriven i 44 Gosta [ Administrator ] [ Urednik ] Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 190 - dana 23 Maj 2008 17:01 Korisnici trenutno na forumu: >BradzQ<, Angel, branexer, Goagen, housecafe, lowpez, nina_TARJA, Pink Floyd, stajke66, vincent, zordan
Proveri privatne poruke
Pristupi
Gost 
