Charles Bukowski - Poezija...

Guybrush Threepwood

... inspirisan sam da otkucam i podelim sa Vama dve omiljene mi pesme od starog pokvarenjaka...

Mrak

Skratio sam ga za levo uvo
Zatim i za desno,
Razneo mu alku na opasaču
Vrelim olovom
I onda ga za skratio
Za sve što valja,
A kad se sagnuo
Da pokupi svoju olovku
I klikere
(sirota kreatura)
sredio sam da ne mora više
da se uspravlja.

Zevnuo sam i
ušao da loknem nešto
a neki tip kao da me
iskosa pogledao
i tako je i umro –
iskosa
blenući u mene.

Prizor krvi otvorio mi je
Apetit.
Smazao sam sendvič i
Odsvirao dve-tri balade...
Pogasio sam olovom sva svetla
U toj rupi, a onda
Izašao.

Nigde nikog nije bilo
Pa sam ukokao mojeg konja
(sirota kreatura).
Tada sam video šerifa
Kako stoji na kraju ulice
I trese se
Kao prut na vetru;
Bio je to žaostan prizor
Pa sam ga smirio
Prvim metkom
I milosrdno ohladio
Drugim.

Onda sam se malo izvalio
Na leđa
I kokao zvezde
Jednu po jednu,
Upucao sam i mesec
Pa sam prošetao
I pogasio sva svetla u gradu.
Ubrzo se smračilo
Baš onako
Kako meni prija,
Jer ko će još da spava
Kad mu neko svetlo
Bije u lice.

Legao sam i sanjao
Da sam opet dečak
Koji se igra svojom
Puškicom
I dobija u svim partijama klikera,
A kad sam se probudio
Mojih pištolja nigde nije bilo
I bio sam vezan,
I ruke i noge,
Kao da se neko
Plaši od mene,
I navlačili su omču
na moj ružni vrat
Kao da bi hteli
da me obese,
a neki tip je kačio
vrlo zgodnu poruku
na moju košulju:
ima zakona za tebe
a ima ga i za mene
ima zakona koji te veša
i od tebe pravi leša.

Moram da priznam,
Od lepih stihova
Uvek mi ovlaže oči,
I da ne veruješ
Sve su dame plakale
I kao da su jecale
Imena nekih drugih ljudi.
Očigledno su plakale
Zbog mene
(sirote kreature)
jer sve sam ih redom imao
a zaboravio sam
u onom uzbuđenju
da im kažem svoje ime.

I svi su muškarci izgledali besno
Verovatno zbog dece
koja su nepristojno
Bacala konzerve na mene,
Ali rekao sam im
da se ne uzbuđuju
Jer uopšte nisu pogađala –
Nijedan od tih dečaka nije delovao
Da će postati muško od njega:
Sve sam peder –
A neki tip se prodrao:
''u pakao s njim!''

i s trzajem sam zaigrao
moj poslednji ples,
pošteno se zaljuljao
i pljunuo barmenu u oko
a onda buljio dole
u bele sise Neli Adams
tako da mi je opet
pošla voda na usta.

Sloboda

Pio je vino čitave noći
I stalno mislio o njoj:
O načinu na koji hoda, govori i voli
I priča mu stvari koje liče na istinu
Ali nisu,
I znao je boju svake
Njene haljine
I njenih cipela – znao je oblik i krivinu
Svake štikle
I noge koja je nosi.

I opet nije bila tu kad se vratio
I opet će doći s tim smradom na sebi
I jeste
Došla je u tri ujutro
Gadna kao svinja što ždere balegu
I on izvadi kasapski nož
A ona vrisnu
I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe
Još uvek lepa
Uprkos zadahu snošaja
I on iskapi vino iz čaše.

Ta žuta haljina
Koju najviše voli
A ona ponovo vrisnu

I on podiže nož
Cimnu kaiš
Pokida odeću pred njom
I odreza jaja.

Poneo ih je u šakama
Kao kajsije
Bacio ih u šolju
I pustio vodu
A ona je i dalje vrištala
I soba je postala crvena.

BOŽE O BOŽE!
ŠTA SI UČINIO!

A on je sedeo i držao tri peškira
Među nogama
Ne mareći sada da li je otišla
Ili ostala
Da li nosi žuto ili zeleno ili
Nema ništa na sebi.

I držeći se jednom rukom
Pružio je drugu
I natočio novu čašu vina.

Guybrush Threepwood

... i još jedna, sjajna...

Čudo najkraće traje

Znaš
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo čega.

Bilo je kao
Nešto
Što možemo da
Podignemo
Držimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.

Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Jebenom Mesecu
Imali smo ga.

Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.

Nigde nema takvog
Mesta.

Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.

Pamtim kada su
Tvoje oči
Glasno rekle
Volim

Sada
Dok se ovi zidovi
Tako nečujno
Ljuljaju.

Free · Forumdžija u Razvoju! Pridružio: 13 Apr 2007 Poruke: 252

Sta da kazem, od Buleta sve valja, ako tako moze da se kaze

pammorrison

Guybrush Threepwood,

Bruce_Lee · Gost

Slabo je to za jednog Joa Kowalskog....

xerox

slozio bi se sa prethodnikom:

meni najdraze,

Kod wc-a moja sestra i moj ortak

Kod Periše u pabu,
sreo sam prijatelja,
ne onog Švabu,
nego stvarno ortaka,
kako vaćari moju sestru,
proklet da je zauvek,
Oziris mu noge polomio.

Njegova ruka na njenoj dojci,
dojci moje sestre,
vreloj i drhvatoj,
kao pihtije na letnjem suncu,
stiskala je bradavicu,
u pabu kod Periše,
pored WC-a, gde svi pišaju,
a neki onašišu dok je dnevna smena,
on, proklet da je,
moj prijatelj, ne onaj Švaba,
hteo je da uzme moju seju,
na brzaka, pred svima,
Oziris mu noge polomio.

Gledao sam ga kroz kriglu,
ispijenu netom, bez piva,
da bih izobličio dešavanje,
da bih izbegao istinu,
ali džaba ljudi,
njegova koščata ruka,
držala je sisu moje seke,
čak i iza debelog stakla masne krigle,
moja sestra je uzbuđeno otvarala usta,
ne znajući da je gledam,
uživajući u stisku moga ortaka,
Oziris mu noge polomio.

Kiša u Pazovi

Evo je opet, mesi blato,
Pazova je braon-siva.
(kanalizacija ipak smrdi),
iz švapskih kuća ne miriše pasulj,
jer ljudi štede na gasu i uglju,
svaka im čast što trpe,
kako kišu, tako i Mišu,
Miki Mausa i Paju Patka, usrane crtaće,
Srbijo, opet te jebu kao pijanu pankerku,
zato i pada kiša iz oblaka likom Holandije,
a Pazovu boli dupe, samo da se ima,
dobro je što padaš kišo, sad mogu da šetam.

Free · Forumdžija u Razvoju! Pridružio: 13 Apr 2007 Poruke: 252

Ne, ipak je najbolja ova (saosecam sa piscem)

Nova Pazova u proleće

Smrad kanalizacije širi se ulicom nečijeg detinjstva (ne moga),
govna mojih komšija plivaju kanalima gde se neko igrao (ne ja),
gde je hvatao žabe i punoglavce u teglu od džema (ko zna u šta).
Papiri lete vazduhom nošeni košavom, a na njima senf i kečap,
mirišu Gadžine pljeskavice iz daljine, ili to neko peče meso otvorenog prozora,
o Gospode, dokle više smeša ovih mirisa
i ova prašina što je dižu kamioni puni plastike?
Jebem vam sunce, plastičari, smrdite na kilometar sa svojim potrebama.
Jedete, serete, topite granule, jedete, serete, topite granule, dokle više vaši mirisi?
Kvarite proleće u Pazovi, i leto i jesen i zimu.
Ne. Kvarite i ostatak godine, koji se krije u nekoj od drugih dimenzija.
Mama, skuvaj mi čaj od nane, boli me stomak od plastike i govana.
Šta?
Česmovačom ćeš mi zakuvati napitak? Usranom pazovačkom česmovačom?
O proleće, bolje da nisi ni došlo u Pazovu, bolje da je zima potrajala još, jer ljudi bar ne bi otvarali prozore...

Guybrush Threepwood · Poslao: 10 Dec 2007 15:48 Naslov:

odlazak velikana

bio je jedini živi pisac u mom životu kome sam se
zaista divio i umirao je kad sam ga
upoznao.
(mi smo u ovoj igri škrti na pohvalama čak i prema
onima koji to odlično rade, ali nikada nisam imao
taj problem sa Dž. F.)
posetio sam ga više puta u
bolnici (nikad nikog nije bilo kod
njega) i ulazeći u njegovu sobu
nikada nisam bio siguran da li spava
ili...?

„Džone?“

ležao je na tom krevetu, slep
i amputiran:
akutni
dijabetes.

„Džone, ja sam,
Henk...“

odgovorio bi, i onda bismo kratko
razgovarali (uglavnom je on govorio a ja
slušao; na kraju krajeva, bio je naš mentor,
naš bog):

Upitaj prah
Čekaj do proleća, Bandini
Dago Red

i sve ostale.

da bi završio u Holivudu pišući
scenarija za filmove
što ga je i
ubilo.

„najgore je
ogorčenje“, rekao mi je,
„ljudi završe puni
gorčine.“

on nije bio takav, mada je imao
puno pravo na
to...

na pogrebu sam
upoznao nekoliko njegovih kolega
scenarista.

„hajde da napišemo nešto o
Džonu“, predložio je
jedan od njih.

„ja nisam sposoban za to“,
rekao sam.

i, naravno, oni to nikad nisu
učinili.

bacite ih

bacite te bombe
sit sam čekanja

ostavio sam svoje igračke
sklopio auto-karte
otkazao pretplatu na Tajm
rekao zbogom Diznilendu

skinuo sam mačkama ogrlice
isključio televizor
ne sanjam više o ružičastim flamingosima
ne proveravam stanje na berzi

bacite ih
neka puknu

sit sam čekanja

ne volim tu vrstu ucene
ne volim kad se države poigravaju
mojim životom;
ili kenjaj ili se skini sa šolje
sit sam čekanja

neka bombe puknu

vi jeftine slinave kukavičke nacije
vi maloumni giganti
bacite ih
bacite
bacite!

i bežite na vaše planete i
svemirske stanice
da skenjate i gore sve
što ima.

Nevernabeba · Novi Kolač Pridružio: 25 Okt 2007 Poruke: 68

"Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje,ali sam suvise pametan za nju,
pustam je samo nocu kada svi spavaju.
Znam da si tu,kazem joj zato ne budi tuzna.
Onda je vratim nazad,ali ona pomalo peva unutra,
nisam je bas pustio da umre.. i mi spavamo tako
zajedno sa nasim paktom i dovoljno je lepo da covek
zaplace...ali ja ne placem.A ti?

darepsy · Poslao: 20 Jan 2008 20:32 Naslov:

Mislim da mu poezija nije nešto.

Mada, knjige vozaju svoj fazon.

To je to.

I to je sve.

Svoj fazon...