Zašto zivimo? Zašto postojimo?
Da li vam se javlja strah od smrti?
Da li postoji Poenta života?
Ili je to je samo jedna mala tačka u univerzumu..?
I za nekih 50 godina i kad nas više ne bude,hoće li ta mala tačka biti izbrisana kao da nikad nije ni postojala?
Sudbina je zapisana, i ne može se promeniti...verujete li da je zaista tako?
Hm, Naomi, postavljaš pitanja na koja čovečanstvo traži odgovor od kada postoji. Ja ću ti dati svoje odgovore:
1. Živimo zato što nam je Bog dao tu priliku, da ne budemo samo komad mrtve materije, nego da sazdani od nestalne tvari u koju je udahnut život i svest, budemo svedoci krasote Njegovog stvaranja.
2. Strah od smrti osećaju sva živa bića i svi ljudi kojima su amigdale neoštećene.
3. Poenta života je njegov nastavak, sve do oboženja, tj. stapanja sa Njim u Večnosti.
4. Sudbina je za neke zapisana, a za neke nije (sami je kroje), ali smo danas svedoci da je čovek sve više u stanju da je pomalo, pa i u potpunosti menja.
Poenta zivota je spoznati poentu zivota.A to je vrlo tesko,gotovo nemoguce.Mozda shvatimo neke stvari tek kad umremo,ukoliko zivot posle smrti uopste postoji.
Poenta zivota je spoznati poentu zivota.A to je vrlo tesko,gotovo nemoguce.Mozda shvatimo neke stvari tek kad umremo,ukoliko zivot posle smrti uopste postoji.
Грешка бр. 1 - "поента живота је спознати поенту живота" је кружна дефиниција и као таква - није никаква дефиниција нити било шта иоле говори.
Хајде, овај други суд ти је донекле добар, мада личи на испразно паметовање.
Pridružio: 19 Apr 2006 Poruke: 7360 Gde živiš: Stara 'zova
Poslao: 03 Jun 2007 01:48 Naslov:
Poenta života je biti srećan. Živeti ga punim plućima, koristiti svaki dan, minut, sat takvim da jednog dana kada dođe judgement day ne bude mnogo toga za čime ćemo žaliti. Ostaviti neki trag koji će da ostane na planeti zemlji i onoga dana kada naša mikronsko bitna u ovom univerzumupostane istorija. Ostaviti pokolenje pre svega, a zatim i eventualni kulturni, umetnički ili bilo kakav lični pečat. Obeležiti na bilo koji način eophu u kojoj smo živeli, unaprediti nešto ili nekoga, izmisliti nešto, dodati malo roze boje na ljude oko nas i sve što nas okružuje.
Džaba sve, džaba život, ako na kraju njegovog puta pomislimo da je bilo bolje skrenuti "Levo Kod Albukerkija"... Pamet u glavu, i pažljivo vući poteze.
Poenta života je biti srećan. Živeti ga punim plućima, koristiti svaki dan, minut, sat takvim da jednog dana kada dođe judgement day ne bude mnogo toga za čime ćemo žaliti. Ostaviti neki trag koji će da ostane na planeti zemlji i onoga dana kada naša mikronsko bitna u ovom univerzumupostane istorija. Ostaviti pokolenje pre svega, a zatim i eventualni kulturni, umetnički ili bilo kakav lični pečat. Obeležiti na bilo koji način eophu u kojoj smo živeli, unaprediti nešto ili nekoga, izmisliti nešto, dodati malo roze boje na ljude oko nas i sve što nas okružuje.
Džaba sve, džaba život, ako na kraju njegovog puta pomislimo da je bilo bolje skrenuti "Levo Kod Albukerkija"... Pamet u glavu, i pažljivo vući poteze.
Dakle carpe diem, pre svega.
Hahaha, kakav buržujski odgovor. Pazi, ako je poenta života da čovek bude srećan, onda je sasvim opravdano drogirati se, pa čak i krasti i ubiti, ako to čoveka čini srećnim. Što se tiče "roze boje", ti je uopšte nemaš, vrlo si sujetan čovek.
Pridružio: 19 Apr 2006 Poruke: 7360 Gde živiš: Stara 'zova
Poslao: 03 Jun 2007 13:57 Naslov:
diapid ::
ajoj!
a koji to covek ostvari... u potpunosti...
Pa u potpunosti je nemoguće, naravno, niti treba tome stremiti i smatrati samo savršen život kao dobar "životni ishod". Samo izvući iz života toliko da ga ne smatramo zaludnim, praznim i promašenim.
Hm, Naomi, postavljaš pitanja na koja čovečanstvo traži odgovor od kada postoji. Ja ću ti dati svoje odgovore:
1. Živimo zato što nam je Bog dao tu priliku, da ne budemo samo komad mrtve materije, nego da sazdani od nestalne tvari u koju je udahnut život i svest, budemo svedoci krasote Njegovog stvaranja.
2. Strah od smrti osećaju sva živa bića i svi ljudi kojima su amigdale neoštećene.
3. Poenta života je njegov nastavak, sve do oboženja, tj. stapanja sa Njim u Večnosti.
4. Sudbina je za neke zapisana, a za neke nije (sami je kroje), ali smo danas svedoci da je čovek sve više u stanju da je pomalo, pa i u potpunosti menja.
nema poente. onog casa kada se rodimo, pocinjemo da umiremo. zasto toliko lupate glavu oko toga.
' o kako je lepo biti glup'. oni se barem ne zamaraju ovakvim pitanjima.
Zato što se nismo rodili kao biljke...već kao ljudska bića..u prirodi nam je da postavljamo pitanja,iako na neka nikad nedobijemo pravi odgovor-kao na primer na ovo... Uvek je lepo videti šta ko piše i kako razmišlja...
Sva vremena su GMT Idi na stranu 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8Sledeci
Strana 1 od 8
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Ukupno su 77 korisnika na forumu :: 14 Registrovanih, 3 Sakriven i 60 Gosta [ Administrator ] [ Urednik ] Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 190 - dana 23 Maj 2008 17:01 Korisnici trenutno na forumu: bigfoot, Cartman, flegma, Goagen, gott, housecafe, malkom, mario.p, milos7, Pink Floyd, Proxxx, salko, SIROMA, wanderer
Proveri privatne poruke
Pristupi
Napredni Forumdžija! 
