Redovi koji su vam se urezali u pamcenje...

Guybrush Threepwood

Mislim da je sve jasno. Znači - citati iz knjiga koji su vam se dopali ili koji su vas bukvalno oduvali iz stolice, kreveta, fotelje, gde god da ste bili dok ste čitali to što ste čitali...

(Guybrush Threepwood u nemogućoj borbi animiranja ovog podforuma)

Guybrush Threepwood

Ajde da ja počenem, mada sam čitao samo neke stručne i dosadne knjige u poslednje vreme (mada sada vidim da se ovaj forum zove Literatura... a više bi odgovaralo i bilo pravilnije da se zove Književnost!!!), sa nečim domaćim, što sam čitao kao jako mali (negde oko 10,11,12 godina), a mnogo je lepo

"Da da od tih očiju sam najviše bežao, a ipak ih najviše tražio, plašio se njihova pogleda, a u sebi, opet, priželjkivao da se taj pogled baš na meni zadrži."

Neću da vam otkrijem ko je, a ko pogodi dobija onih milion virtuelnih evra što sam zaradio na nekoj ranijoj temi.

aproximation · Gost

Hmmmmm....
Jedan i jedini - Miloš Crnjanski reče:

Lutam, još, vitak, sa zapetim lukom. Rascvetale trešnje iz zaseda mamim.

Zadužbina najvećeg među najvećim piscima srpskog 20. veka sabijena je na 16 (i slovima š e s n a e s t ) kvadratnih metara u Francuskoj ulici br. 7 u Beogradu.

Mi smo takva stoka, da nas ne treba ni od buva trebiti. veću mu slavu odaju Francuzi od sopstvenog naroda. Čitaj Crnjanskog da znaš kakva je Srbija mogla biti. A nikada nije postala.

Blshka · Iskusni Forumdžija! Pridružio: 18 Apr 2006 Poruke: 611

Govor je izvor svih nesporzuma!
Antoan de Sent Egziperi "Mali Princ"

Ako budes dolazio, na primer, u cetiri sata posle podne, ja cu biti srecan vec od tri sata. Sto vreem bude dalje odmicalo, bicu sve srecniji. U cetiri sata vec uzbudjen i uznemiren. Otkricu cenu srece! Ali ako budes dolazio bilo kada, ja nikad necu znati za koji sat dapripremim srce.
Antoan de Sent Egziperi "Mali Princ"

Neka svak kao glista jede svoj put pred sobom.
Molirad Pavic "Kutija za pisanje"

Lakse je pticu nauciti da zakopca dugme, nego takve nauciti ljubavi
Molirad Pavic "Kutija za pisanje"

To je gledaliste tako usko, da vam ja srdacno zelim da horizont vaseg jezera rasirite do Okeana.
Lord Bajron "Don Zuan"

eto i jos jedna kratka pricica, takozvani koan koji mi se ne znam ni ja zasto urezao u secanje, i dobio svoje mesto u mojoj maloj zbirci, zaboravila sam da pribiljezim autora, pa sad nisam sigurna iz koje knjige to napisah, da ne pogresim za svaki slucaj naknadno cu upisati te podatke.

Soljica caja

Nanin, ucitelj Zena iz Meidjiere(1868-1912) pozvao je na caj nekakvog profesora koji je dosao da se raspita o Zenu. Sluzeci caj, Nanin je napunio soljicu gosta i produzio da sipa posto se napunila do vrha.
Profesor nije dugo izdrzao pre no sto je uzviknu:
-"Prepuna je! Vise ne moze da stane u nju!"
-"Bas kao ova spoljica:, odvrati Nanin, "i ti si ispunjen sopstvenim mislima i sudovima, kako da ti pokazem Zen ako najpre ne ispraznis svoju soljicu?"

RicMan · Poslao: 03 Dec 2006 21:03 Naslov:

"Znam, more je potopilo Atlantidu i krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu, Brzaci lome trubine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Indiju i Kinu kao veliki veš. I, nikom ništa...

Ali suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila"

Đ. Balašević.

Ko mi nabavi ukoričena izdanja knjiga pomenutog autora zadužiće me toliko da nikako neću moći da se odužim.

Blshka · Iskusni Forumdžija! Pridružio: 18 Apr 2006 Poruke: 611

Oni koji se ljute i sami se pravdaju, u isto vreme se i optuzuju
(stara fransuska poslovica).

offtopic: LanMi mislis li na one debele, tvrde korice? pitam samo, da ne dodje do zabune, mislim sve su ono korice, samo neke mekane a neke tvrde

Ajd pogledacu ja u ns-u, ako ovde nema onda stvarno ne znam gde bi moglo biti

sve, sve samo da te zaduzim

RicMan · Poslao: 03 Dec 2006 22:59 Naslov:

Da, na te debele. Baš deeeebellle.

Pošto znam koliko sam to tražio, baš bi voleo da me zadužiš.

Naomi · Napredni Forumdžija! Pridružio: 21 Mar 2007 Poruke: 361

Malog Princa obožavam...evo nešto:
Nikad nije pomirisao cvet. Nikad nije gledao zvezdu. Nikad nije nikoga voleo. Nikad ništa drugo nije radio,samo je računao....
I ponavljao kao i ti:"Ja sam ozbiljan čovek."I pritom se sav nadima od ponosa.
Ali to nije čovek ,to je pečurka

Dominique · Poslao: 24 Mar 2007 17:36 Naslov:

... Strastima dugim predadoh se sam...
Al' vechno ja se setjam lika tvog:
Napushten hram je ipak ost'o hram.
Odbachen idol ipak osta - bog!
-M. Ljermontov

pammorrison · Poslao: 30 Mar 2007 15:40 Naslov:

Sebe dozivljavam kao sjajnu plamtecu kometu. Ljudi zastaju bez daha gledajuci u nebo. Sledeceg trenutka vishe me nema, otishao sam. A oni nikad vishe nece biti isti niti videti ishta slichno. I nece moci da me zaborave - nikad!

Dzim Morison Rider On The Storm 1943 - 1971

Guybrush Threepwood · Poslao: 30 Mar 2007 17:58 Naslov:

Sliku moje egzistencije pruža neka nekorisna, snegom i injem pokrivena, koso u zemlju zabijena motka, u duboko izrivenom polju na ivici velike ravnice, u mračnoj zimskoj noći.

F. Kafka

pammorrison · Poslao: 31 Mar 2007 12:43 Naslov:

Umri i budi josh istog dana zaboravljen. Zivi ne mogu da se brinu za tebe, kad si im izmakao da se ispavash. A shto izgubish danas, to ti nijedno sutra ne moze povratiti; jer sutra si vec za dan stariji. U radostima treba uzivati kad se ukazu. Ne susrecemo ih i po drugi put u istoj lepoti i svezini.

B. Traven - Pobuna Veshanih

fotokros · Poslao: 10 Apr 2007 04:04 Naslov: `el mnogo?

@Guybrush Threepwood, daj te virtuelne jevreje za magareće godine

"– Ho-ho-ho-ho! – groktao je razred, a jedini sam ja viteški ćutao i mrštio se. Pa šta, vrlo važno, zašto se Sredozemno more ne bi bar malo odlivalo u taj prokleti Egipat! Ta Zora je to tako slatko otcvrkutala da sam zaista čvrsto bio uvjeren da Sredozemno more baš tamo teče. A i ti nesrećni Francuzi, što su baš tako tvrdoglavo zapeli da im glavni grad bude Pariz, a ne Madrid? Za Zorinu ljubav ja bih pristao da se moje rođeno selo, Hašani, prozove Ulan Bator i da se u njemu gaje trogrbe kamile i pije kobilje mlijeko, kumis."

malo...citat...
"Već dugo se u meni meša vreme i prostor, pa ne znam gde sam,
ni kad se desilo to što mislim. Ne postoje granice, kao u pustinji, kao na nebu,
i sećanja mirno prelaze, smeštajući se tamo gde im je zgodnije.
Liče na oblake, svejedno im je gde su, svejedno im je kad nastaju i kad nestanu.
To mi ne smeta, čak je ugodno, ne osećam potrebu da išta rešavam." Tvrđava - Selimović

nije citat, odlomak čak, ali...

"Sada sam bio zaista bedan, bedniji od ijednog ljudskog stvora. I jedna glupa životinja, koju sam potcenjivao kao i onu što sam ubio, jedna glupa životinja bila je kadra tako da me muči, mene, čoveka stvorenog po slici uzvišenog Tvorca! Danju me nije puštala ni za trenutak samog, a noću su me svakog časa mučili jezivi snovi i kada bi me iz sna probudio nekakav neiskazani strah, osećao sam topli dah životinje na svome licu i njeno teško telo pritiskalo mi je grudi kao mora, koja večno tišti i koje se ne možeš osloboditi.
Poslednji, slab ostatak dobrih sklonosti u meni podlegao je takvim mukama. Pakosne misli bile su mi jedini bliski znanci, a to su bile najmračnije, najodvratnije misli. Moja unutrašnja uobičajena izmučenost pretvorila se u divlju mržnju prema svemu i svačemu, prema celom čovečanstvu. A žrtva mojih naglih, čestih i neobuzdanih ispada besnila, bila je, avaj, moja sirota žena, koja je ćutke podnosila sve, mnogo patila, i nikad se nije tužila.
Jednoga dana siđe ona sa mnom radi nekog domaćeg posla u podrum stare kuće, u kojoj smo sada morali da stanujemo zbog svog siromaštva. Mačka pođe za mnom niz strme stepenice i umalo me ne obori, izazivajući u meni bes. Zaboravivši u svojoj izbezumljenosti detinjasti strah koji mi je dosada uzdržavao ruku, zgrabih sekiru, zamahnuh na mačku i sigurno bih je smoždio da ju je sečivo zakačilo. Ali, žena mi zadrža ruku. Njeno posredovanje razbukta u meni đavolski bes. Odgurah je od sebe i razmrskah joj sekirom lobanju. I ne jauknuvši, sruši se ona na zemlju.
Kad sam izvršio odvratno ubistvo, odmah počeh mimo da razmišljam, kako bih sakrio leš. Znao sam da ga ne mogu otpremiti iz kuće ni po danu a ni po noći, a da me ne opaze susedi. Mnogo planova vrzmalo mi se u glavi. Tako sam bio smislio da telo isečem na sasvim male komadiće i da ga spalim. Onda sam hteo da ga zakopam u podrum. Razmišljao sam, takođe, ne bi li bilo bolje da ga bacim u bunar u dvorištu, ili da ga stavim u kakav sanduk, koji bi nosač mogao kao robu da iznese iz kuće. Najzad mi pade na um jedna misao, koja mi se učini najprihvatljivijom. Odlučih da leš uzidam u podrum, kao što su, po starim pričama, nekada, u staro doba, radili kaluđeri sa svojim žrtvama." Crna mačka - Edgar Alan Po

... Nekog nesrećnog gospodara, koga je neumoljiva kob
Proganjala sve žešće i žešće, dok mu pesme nisu prihvatile jedan pripev.
Dok pogrebne pesme njegove nade nisu prihvatile onaj setni pripev:
"Nikad – nikad više".... Gavran

Guybrush Threepwood · Poslao: 10 Apr 2007 09:33 Naslov:

fotokros, + !

I zvanično si najbogatija forumašica sa nešto malo manje od milion Virtuelnoh ebara (jer sam već nešto od te sume malo podelio na kvizu "pogodite istorijsku ličnost").

Kukao sam već da nam uvedu virtuelne ebre, ali nikako...

Srga · Poslao: 10 Apr 2007 11:21 Naslov:

"Danas kada postajem pionir,
dajem chasnu pionirsku rech,
da cu marljivo uchiti i raditi
i biti dobar drug ... "

Eto redova urezanih u pamcenje koje je mali Srga izgovarao kao poslednja (ili pretposlednja) generacija piJonira